Zašto tražimo utehu u hrani kad smo tužni ili pod stresom? Odgovor nije samo u ukusu
Dodajte Kurir u vaš Google izborKada smo tužni, uznemireni ili pod stresom, često posežemo za hranom od koje očekujemo utehu. Međutim, nije samo ukus ono što određuje naš izbor, već i sećanje na osećaj koji nam je određena namirnica ranije pružila. Novo britansko istraživanje pokazuje da su upravo očekivanja o emocionalnom zadovoljstvu povezana sa kvalitetom ishrane i navikom da hranom ublažavamo neprijatna osećanja.
U studiji objavljenoj u časopisu *British Journal of Nutrition* učestvovalo je 1.203 odraslih stanovnika Velike Britanije, prosečne starosti 46,7 godina, među kojima je bilo 52 odsto žena. Ispitanici su procenjivali kakva osećanja očekuju nakon konzumiranja različitih namirnica, dok su istraživači analizirali njihove prehrambene navike i učestalost emocionalnog jedenja.
Čokolada, sladoled, ali i jagode
Najviše pozitivnih emocija učesnici su očekivali od sladolednih deserata (4,21 poena), čokolade (4,08), jagoda (4,07), kolača (3,99) i tradicionalnog pečenja sa prilozima (3,93). Najniže ocene dobili su kari sa škampima (2,91), salata (2,93) i šargarepa (2,96).
Iako su namirnice bogate mastima, šećerom i solju u proseku izazivale veća očekivanja zadovoljstva, visoko mesto jagoda pokazuje da takav emocionalni odgovor nije rezervisan samo za visokokaloričnu hranu.
Istraživači su utvrdili blagu povezanost između očekivanja da će slatkiši, gazirana pića i druge nutritivno manje kvalitetne namirnice doneti zadovoljstvo i lošijeg kvaliteta ishrane.
Koliko često tražimo utehu?
Četvrtina učesnika (26 odsto) navela je da često ili veoma često traži utehu u hrani, 28 odsto to čini povremeno, dok preostalih 46 odsto gotovo nikada ne poseže za hranom zbog neprijatnih emocija.
Oni koji su češće jeli pod uticajem negativnih emocija imali su izraženija pozitivna očekivanja od hrane bogate šećerom, mastima i solju. Istovremeno su češće očekivali i neprijatna osećanja povezana sa različitim namirnicama, uključujući i nutritivno kvalitetniju hranu.
Autori naglašavaju da nisu ispitivali kako se raspoloženje zaista menja nakon obroka. Rezultati zato ne dokazuju da određena hrana ublažava stres ili tugu, već ukazuju na značaj naših očekivanja u formiranju prehrambenih navika.
Izvor: News-medical.net/Zdravlje.kurir.rs